GRČKI BOGOVI OLIMPA dvanaest bogova

Dvanaest bogova sa Olimpa, još od vremena kada su zagospodarili nebom i zemljom, podelili su između sebe, po Zevsovoj žeiji, vlast, ugled i dostojanstvo.

  Ranija božanstva, vremenom su počela da ne zadovoljavaju maštu i religijska osećanja. Ljudi su tada poželeli aktivnije bogove, koji bi pratili njhov svakodnevni život i imali učešća u rešavanju njihovih problema. Zbog toga su pobednici sa Olimpa zaintrigirali njihovu maštu, pa su ubrzo postali najomiljeniji i najviše obožavani. Toliko snažni, a istovremeno i toliko podložni Ijudskim slabostima, upravljaju sudbinom i životima onih koje vole, ali i onih koje mrze. Lepi i veličanstveni, svaki od njih u svojoj oblasti, postaju predmet obožavanja kroz vekove.

Tl bogovi su podjednako posedovali sve Ijudske vrline, ali i slabosti. Bili su nemilosrdni i spremni da kazne svaki greh, dok su istovremeno štitili i pomagali pravedne i pobožne.
Šta više, simpatije i naklonosti koje su medjusobno izražavali, upravljale su njihovim ponašanjem prema običnim smrtnicima, u zavisnosti od božanstva pod čijom su zaštitom bili.
 Ova pojava veoma je očigledna za vreme trojanskog rata, kada su se olimpijski bogovi umešali, pomažući Ahajcima ili Trojancima, u zavisnosti od toga, o čijem se miljeniku radilo. Osvetoljubivi jesu, ali i izuzetno darežljivi, dok ih materijalne žrtve koje im prinose vernici zadovoljavaju i pridobijaju. Prilikom žrtvovanja, Ijudi im prinose zaklane životinje koje gore na žrtvenicima, nude im se plodovi zemlje, čak i procesije sa žrtvovanjem Ijudi, koje se najčešće odlože, ukoliko se potvrdi vernost Ijudi.

Svaku potrebu društva, kao i Ijudski rad prati obožavanje nekog boga: od poljoprivrede do učenja, od umetnosti do lova, od ratnih veština pa do Ijubavi. A pored toga, postoje i neki bogovi, rasterećeni i zabavni, koji širedobro raspoloženje i radost, darujući životu neizbežnu dozu zabave i veselja, ali svakako, u vidu religijskog obožavanja, ili Dionisa, ili Pana, ili pak Afrodite.

Njihov dom se nalazio na Olimpu, najvišljoj planini Grčke, mada su često silazili medju Ijude, kako bi im pomogli, ili ih kaznili, upravljali njihovim sudbinama, i, šta više, mešajući se sa njima, imali i potomstvo.
Deca, rodjena iz mešovite veze nekog od bogova i Ijudi, bila su polubogovi i raspolagala su izuzetnim sposobnostima. Polubogovi su činili mnoga herojska dela, i time pridobili svačije divljenje. Bogovi su se hranili ambrozijom, i pili nektar, piće koje je isključivo bilo namenjeno bogovima. Prihvatali su, medjutim, i sve žrtvovane, pečene životinje koje su Ijudi za njih spremali, kao i plodove zemlje. Uvek su se držali svojih obećanja, a pogotovu onih, koja su bila data pod zakletvom. Najsvetija zakletva im je bila nad vodom iz Stiga (grčki: sta idata tis Stigas).
Kada bi se neko od bogova zakleo nad vodom iz Stiga, sa tog svetog izvora, tu zakletvu nizašta na svetu ne bi pogazio.

Bogovi sa Olimpa su bili skoro svemoćni, uzimajući u obzir činjenicu da je moć svakoga od njih bila ograničena jedino snagom moći drugog boga, jer je svaki od njih imao oblast u kojoj je bio najmoćniji. Samo je Zeus, zaista u svemu bio svemoćan. U mnogome su ličili na Ijude. Imali su njihove slabosti, žudnje i jednaka osećanja. Besneli su, bivali Ijubomorni, mrzeli, zaljubljivali se i voleli, baš kao i Ijudi. No, ipak, iznad svega, od Ijudi su zahtevali poštovanje i počast.
Dvanaestorici je pripadalo istaknuto mesto u religijskoj svesti tadašnjeg helenskog sveta, te je zakletva u ime dvanaestorice sa Olimpa bila svetinja, kojom se iskazivalo puno poštovanje prema tim likovima, jer su oni upravljali sudbinom sveta, a samim tim i sudbinom Ijudi u tom svetu. Ali, upoznajmo ih malo bolje. Dvanaest bogova : Dias ili Zeus/Zevs/, Hera, Atena, Posejdon, Demetra, Apolon, Artemida, Hermes, Afrodita, Arej, Hefajst i Hestija.

DVANAEST BOŽANSTAVA SA OLIMPA

Zeus ili Dias ili Zevs
Gospodar neba i zemlje, otac bogova i Ijudi
Zeus ili Zevs, najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, rodio se na Kritu u pećini na planini Dikta, a rastao na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea, hraneći se mlekom kozje nimfe Amalteje, dok su ga Nimfe negovale. Zagospodarivši i učvrstivši vlast nad svojom braćom i ostalim bogovima, zadobio je, od svih, zasluženo poštovanje i divljenje, te je, nakon Titanomahije i Gigantomahije, sa pravom, prihvaćen kao gospodar i otac bogova i Ijudi.

Njegovo oružje je grom, a njegova vlast prostirala i na nebu i na zemlji. Zakonita i jedina supruga bila je Hera, koja mu je uvek bila stalna i verna pratilja, kako u životu, tako i u svim njegovim delima. Sa njom je dobio Areja, Hebu, Ejlejtiju i Hefajsta.
Bezbrojne su, medjutim bile, njegove Ijubavne avanture, sa boginjama i običnim smrtnicama, koje su povremeno izazivale Herinu Ijubomoru. Iz ovih avantura, dobio je mnogo druge dece-bogove, polubogove i heroje. Jedna od mnogobrojnih avantura, može se izdvojiti veza sa Majom, iz koje se rodio Hermes, sa Semelom Dionisa, od Lete Apolona i Artemidu, iz veze sa Temidom Sudjaje i Hore, a od Mnemosine devet Muza. Iz veza sa smrtnicama, na svet su došli mnogi polubogovi i heroji.
Svu svoju decu, voleo je i štitio, te su više puta i ona bila povod Herinom besu. Pored žena, koje se pominju u mitovima o tajnim vezama sa ocem bogova i ijudi, postoji i priča da je Zeusa jako zaintrigirala upečatljiva lepota mladog Ganimeda, koji je bio kraljevskog porekla iz Troje. Bio je toliko lep da je izazvao i probudio erotska osećanja samog Zeusa, koji ga je doveo na Olimp, da mu bude vinotoča, odnosno da mu u pehar sipa nektar.
Ali, bez obzira na njegove strasti, po kojima su bogovi nalikovali Ijudima, kao što je već pomenuto, ipak je Zeus bio bog koji je održavao ravnotežu i pravdu. Nije bio samo tužilac i sudija, već je saosećao sa svačtjim bolom, i uvek je pokušavao da nesrećnicima olakša patnju, a iznad svega da pravedno presudi. Grčke reči diogenitos i diotreftos koje su vezane za Zeusovo ime, označavale su vladare te epohe koji su posedovali harizmu, i koji su se, vladajući, rukovodili mudrošću i osećajem za pravdu.
Zevs i Europa
Zevs je, pored mnogih devojaka koje je voleo, zavoleo i ćerku Aginorovu i Telefasinu, prelepu Europu. Devojka je sa prijateljicama igrala na obali Sidone, i svojom ljupkošću probudila Ijubav kod Zeusa. Da bi joj se približio, pretvorio se u belog bika, koji se, stigavši do nje, privio uz nju.
Kada je Europa savladala strah, počela je sa bikom da se igra. Odjednom, kada se devojka popela na leđa bika, to belo stvorenje je ustalo i pojurilo prema moru. Uzalud su bila sva njena ženska zapomaganja i molitve. Bik je sve brže plivao, udaljavajući se od obale. Europa se snažno držala za njegove rogove, da ne bi pala i tako je, na njegovim leđima, stigla sve do Krita. Kod Gortininog izvora, u senci platana, par se napokon sjedinio. Od tada, platani na tom mestu nikada ne gube svoje lišće, jer je ono nekada bilo Ijubavno sklonište jednom Bogu.

Iz ove Zeusove veze sa Europom, rodila su se tri sina: mitski Minoj, hrabri Sarpedon i pravedni Radamant. Bronzani robot Tal koji je čuvao Krit, bio je ustvari Zeusov poklon Europi. Europa je ostala na Kritu i udala se za kralja Asterija, koji je usvojio svu njenu decu Sa dobijenu sa Zeusom.
Kadmo, osnivač Tebe, bio je Europin brat, koji je došao u Grčku, u potrazi za svojom sestrom.
Pored Europe, u koju se zaljubio Zeus, postoji i Europa Okeanska, ćerka Okeana i Titije.
Hera
Zaštitnica porodice i udatih žena
Hera, veoma poštovana Zeusova supruga, zaštitnica braka i udatih žena. Ćerka dva titana Krona i Ree, važila je za jednu od najlepših boginja.

Njena veza sa Zeusom započela je mnogo pre njihovog braka, pa su se sastajali krijući se od svojih roditelja. Kasnije, kada su se uskladili odnosi bogova sa Olimpa i Zevsa, i nakon Zevsovog ustoličenja, sklopljen je brak.

Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti Ijubavnicama svoga muža.
Letu, kada je ona nosila Apolona i Artemidu, jurila je sve do ostrva Del, koje je do tada bilo pokretno ostrvo. Iju, koju je Zevs veoma voleo, pretvorila je u kravu.

Heru su posebno obožavaii u Argu, pa je zbog toga ova boginja biia zaštitnica tog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke, i uzimala je učešća u mnogim događjajima, koji su uticali na ishod rata.
Atena
Boginja mudrosti, pravde, umetnosti, rata i pobede. Zaštitnica gradova
Nakon pobede, koju su odneli bogovi sa Olimpa u Titanomahiji, Zeus je obljubio Metidu, ćerku Okeana i Tetije. Tada su mu, Uran i Gea saopštili da će se iz te veze, prvo roditi Atena, koja će mu biti slična po hrabrosti i mudrosti, a kasnije, i sin, koji će ga nadmašiti po sposobnostima, tako da je postojala opasnost da ga, jednog dana, svrgne sa prestola.
Da bi izbegao takav tok dogadjaja, Zevs je progutao Metidu. Međutim, približavao se čas Ateninog rođenja, pa je Zeus naredio Prometeju (prema drugima, Hefajstu), da mu svojom sekirom otvori lobanju. Tada su, svi, zaprepašćeni i iznenđjeni, ugledali kako iz Zevsove glave iskače naoružana Atena, mašući svojim kopljem.

Nova boginja je, pridruživši se ocu tokom Gigantomahije, uspela da pobedi Enkelada, koga je oborila na zemlju, a zatim bacila na njega celu Siciliju, koja ga je prekrila.

lako je bila boginja rata, nije bila ratnički raspoložena. Bila je mudra, pametna, i oduvek je pomagala heroje, Perseja, Ahileja, Odiseja i mnoge druge, a Ijubav koju je prema njima osećala nije podrazumevala ništa erotsko.

Atena je, isto kao i Artemida, odlučila da u brak ne stupi čak ni sa bogom, već da zauvek ostane devica. Prema predanju, postoji priča o svojevremenoj svadji između Posejdona i Atene, oko samog grada Atine, koji su se sporili oko toga pod čijom će zaštitom biti grad, i čije će ime da nosi. Da bi rešili spor, odlučili su da oboje poklone gradu po nešto, a da u sporu, pobedu odnese onaj, čiji je poklon, prema mišljenju ostalih bogova, potrebniji i dragoceniji.

Tada je Posejdon udario svojim trozubcem o stenje Akropolja i odmah je potekla voda. Zatim je Atena udarila nogom o zemlju, a na tom mestu izniklo je maslinovo drvo, prvo na svetu, blagoslovena biljka koja je simbol mira od davnih vremena. Od tada, kada su bogovi presudili u njenu korist, grad Atina nosi njeno ime i pod njenom je zaštitom.
Boginja Atena, pomagala je Ijudima i podržavala ostvarenje njihovih dela i u vreme mira.
Podučavala je zanatlije, pomagala pesnike, naučila je žene da pletu. Često se spominje i kao „Atena Palada“. Reč Pallas je grčka reč koja znači „mlada devojka“, a iz nje je izvedena i reč pallikari što bi u prevodu značilo junačina.

Večiti suparnik boginje Atene bio je Arej, bog koji je voleo ratovanje, a njihovo rivalstvo je opisano i u Ilijadi, gde se navodi da su u ratu podržavali suprotne vojske. Arej je bio zaštitnik Trojanaca, dok je Atena pomagala Grke. Kada je Zeus dozvolio besmrtnin bogovima da i oni učestvuju u borbama, sa uspehom se suprostavila Areju, nanevši mu ozbiljnu ranu.

Pojavu i prisustvo Atene, u celini, uvek su pratili razumni i razložni saveti, blago ponašanje i mudre procene i odluke. Partenon je njoj bio posvećen, i u Atini su je posebno poštovali, organizujući velike svetkovine u njenu čast, kao što je bila i Panatineja.
Posejdon
Bog reka i mora
Posejdon, bog reka i mora, smatra se jednim odnajpoštovanijih bogova Olimpa, jer je pored Zevsa i Here, takođe i jedan od najstarijih bogova.
Zlatnim kočijama, krstari po svom kraljevstvu, okeanima i morima, između talasa koji ga ni ne pokvase, uvek okružen veselim delfinima.

lako se u llijadi opisuje kao zaštitnik Grka, u Odiseji stalno proganja Odiseja, svim sredstvima, pogotovu od trenutka kada mu je on oslepeo sina, Kiklopa Polifema.
Pored toga, i ostale heroje je namučio prilikom njihovog povratka iz Troje, bez obzira što ih je tokom samog rata podržavao, jer ga je veoma pogodilo uništavanje grada, kojeg je on svojim rukama sagradio.

Posejdon je uživao u Ijubavi sa raznim boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama, iz tih veza je imao mnogo dece. Neka od njegove dece su Triton od Amfitrite, Polifem od Toose, Antej od Cee, Orion od Eurijale, Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisaor od Meduse, Atlant od Klito i mnogi drugi.

Pošto je okruživao zemlju, a samim tim i uticao na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis, Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios, Pontokrator i mnogim drugim.
Demetra
Boginja plodnosti žitnih polja
Demetra je biia boginja plodnosti, majka zaštitnica polja, koja je štitila sve obrađene površine, a pogotovo žitna polja. Pored toga smatra se i boginjom koja je učestvovala u stvaranju sveta, pa sve što na zemlji živi, cveta i donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brižljivosti.
Demetra je bila veoma privržena svojoj ćerki Persefoni, koju je dobila sa Zevsom, i za koju je bila toliko vezana, da se najčešće obe istovremeno pominju.
Otmica Persefone
Persefona, ćerka jedinica boginje Demetre, srećno je rasla pored majke i ostalih boginja, sve dok se u nju nije zaljubio Had, koji ju je oteo. U trenutku dok je mlada devojka na jednoj livadi brala narcis, otvorila se zemlja i Had je Persefonu odvukao u Podzemni Svet.

Demetra, čim je saznala za nestanak voljene kćeri, krenula u potragu za njom. Pretražila je, puna tuge i bola, putujući danju i noću sve, do tada, poznate zemlje. Međutim, niko nije znao ništa o njenoj ćerki.

Kada joj je, konačno, Helije otkrio istinu, boginja se toliko naljutila da je napustila Olimp, zapostavila sve svoje dužnosti i prerušivši se u staricu, otišla u službu kod Keleja, kralja Eleusine.

Za to vreme, zemlja je ostala neobrađena, poljoprivreda unazađena, ništa iz zemlje nije izniklo, niti donosilo plodove, a Ijudi su gladovali zbog neplodnosti zemlje. Videvši sve to, Zevs je naredio Hadu da Demetri vrati Persefonu, jer mu je Demetra zapretila da neće dozvoliti da iznikne iz zemlje ni jedan klas žita.

Pluton (Had) je pristao da svoju ženu dovede u Gornji svet i vrati je njenoj majci, ali je pre toga, lukavstvom naterao da pojede zrno nara. To jedno zrno, bilo je dovoljno, da Persefonu veže za Podzemni svet.

Zatim je sklopljen sporazum sa Plutonom: Persefona je osam meseci godišnje provodila sa majkom na Gornjem svetu, a ostala četiri sa svojim mužem Hadom. Demetra je takođe dala svoj pristanak, i ubrzo su polja prekrivena klasjom žita, drveće je ozelenelo, iz zemlje je niklo rastinje, svuda su bujali plodovi.

Od tada, sve je zeleno i plodno osam meseci godišnje, četiri meseca, za vreme kojih je majka bila odvojena od svoje ćerke, sve je odumiralo.
Apolon
Bog svetlosti, muzike, proricanja, istine, lečenja i streljaštva
Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa kao Zeusov sin od Lete, kao i njegova sestra Artemida. Leta je, pred porođaj, stalno proganjana od Here, tražila mesto gde bi mogla da rodi svoju decu. Međutim nigde je nisu primali, plašeći se besa kraljice bogova.
Napokon, negostoljubivo ostrvo Del, koje se do tada zvalo Ortigija, pružilo joj je utočište i tamo su rodjeni Apolon i Artemida. Samo što je došao na svet bog svetlosti, proricanja i muzike, to ostrvo je zablistalo, zablistao je i ceo svet.

Kada je porastao, Apolon je učinio mnoga hrabra dela, kao što je bilo oslobađanje Delfa od strašnog zmaja Pitona, koga je ubio svojim strelama. Povodom tog događaja, bog je dobio ime Apolon Pitijski, po tome su i igre koje su se održavale u Delfima dobile ime Pitijske igre, kao i sveštenica u proročištu – Pitija.

Pitija je sedela na svetom tronošcu, u hramu boga Apolona i sa tog mesta davala proročanstva. Svečana pesma, himna u čast boga Apolona, otpevana je tada po prvi put, slaveći njegovu veliku pobedu i prisvajanje hrama, koji je do tada pripadao boginji Termidi.

Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno građen i bujne kose i zbog toga je imao mnogo Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i ćerku boga Peneja, Dafnu. Međutim ona mu Ijubav nikako nije uzvraćala, već je, pošto je bog stalno proganjao, zamolila oca da je u nešto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi. Nimfa je pretvorena u biljku lovor (dafni=lovor), biljku koja je od onda posvećena Apolonu.

Iz svojih Ijubavnih avantura, kako sa Nimfama tako i sa prelepim ženama svoga doba, dobio je mnogo dece, Orfeja od Kaliope, Asklepija od Koronide, Lina od Psamate, Aristaja od Kirene, Troila od Kasandre i druge.

Pored svojh avantura sa ženama, bog je voleo i lepe muškarce, od kojih su najpoznatiji Hijakint i Kiparis. Nakon njihove smrti prvi se pretvorio u cvet, a drugi u drvo, na Apolonovu veliku žalost.
Paralelno sa svojirm doprinosima u muzici, poeziji i proročanstvu, Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao svoje strele da dobaci jako daleko. Ljudi su ga obožavali, po raznim hramovima i proročištima, na takmičenjima i žrtvovanjima. Postao je religijski simbol kako u umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju Pitagorinim ocem.
Artemida
Boginja meseca i lova
Artemida, kćerka Zevsa i Lete, rođena je istog dana kao i njen brat Apolon. Bila je boginja lova i meseca. Od malena, zatražila je od svoga oca Zeusa da ostane neudata, te je naoružana lukom i strelom, obilazila šume u društvu svojih omiljenih srna i jelena. Artemida je učestvovala u gigantomahiji i tada, uz Heraklovu pomoć, ubila giganta Grationa.

Ona je bila osvetoljubiva boginja, koja je kažnjavala sve one koji bi pokazivali nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i neiskvarene Ijude.

Poznata je priča o njenoj osveti Niobi, Tantalovoj kćeri, koju je sprovela uz pomoć svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala kako je rodila četrnaestoro dece, za razliku od Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za to čuli Apolon i Artemida, odlučili su da se osvete za uvredu koja je naneta njihovoj majci, te su strelama poubijali svu njenu decu, Apolon mušku, a Artemida žensku.

Još jedna žrtva osvete ove boginje, bio je i Aktajon, sin Aristaja i nimfe Kirene, koji je tajne lova naučio od Kentaura Hejrona. Boginja je na njega bila besna, jer ju je jednom video dok se na nekom izvoru kupala naga. Njena osveta je bila surova. Njega je pretvorila u jelena, a besnilom je zarazila pedeset njegovih pasa, koji su ga na kraju i rastrgli.
Hermes
Bog trgovine, lopovluka i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša
Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota. Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i dovitljiv, jer iako je bio još uvek u pelenama, uspeo je da svome bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da sakrije, da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih našao. Šta više, moguće je da Apolon, ne bi ni uspeo da dokaže krađu stada, da mu u tome nije pomogao pravedni Zevs. Ubrzo je ovaj nesporazum okončan na obostrano zadovoljstvo, odnosi među braćom su se izgladili, a Hermes je bratu poklonio liru koju je sam izumeo i napravio od kornjačinog oklopa. Osim toga što je Hermesu poklonio bikove, Apolon ga je naučio i veštini proricanja. Hermes se smatra bogom trgovine, lopovluka i glasnikom bogova.

Na sandalama i šlemu koji je nosio, imao je krila, i uvek je držao skiptar. Pokraj toga što je prvenstveno bio Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći poruke po Zeusovom nalogu, bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had.

Veoma često se može naići na Hermesa, koji na hiljadu načina pomaže herojima: Heraklu, Perseju, Odiseju, zatim oslobađa Iju, koju je boginja Hera pretvorila u kravu, ubijajući Arga koji ju je čuvao, pa od tada nosi i ime Argofonije što bi značilo Argov.
Hermes je imao mnogo dece. Neka od njih su : Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev deda) od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder i drugi.
Afrodita
Boginja lepote, požude i ljubavi
Afroditi, boginji Ijubavi i lepote, postoje dve različite verzije vezane za njeno rođenje. Prva verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zevsa i Dione, dok je prema drugoj, rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene „izronila“ Afrodita, a Zefir je prvo poneo do Kitere, a zatim je ostavio na obalama Kipra.

Afrodita je štitila Ijubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u Ijubavne zagrljaje, naročito Zeusa, koji je svaki čas bio umešan u neku Ijubavnu peripetiju.

Međutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala u svojim avanturama. lako je bila udata za hromog boga Hefajsta, bila je u Ijubavnoj vezi i sa Arejom. Dogđjaji koji su pratili tu Ijubav, prema Homerovom opisu iz llijade, dešavali su se sledećim redosledom:

Hefajst je saznao od boga Helija, koji sve vidi, da ga žena vara sa Arejom, i odlučio je da im namesti svoju igru. Plete jednu magičnu, veoma zamršenu i nevidljivu mrežu, i saopštava im da odlazi na ostrvo Limno. U toku večeri, kada je Aris došao u Afroditin krevet, na zakazani Ijubavni sastanak, pojavio se Hefajst i zarobio ih svojom mrežom u kritičnom trenutku, da nisu mogli da se izvuku. Odmah je pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zeusom na čelu, da im se požali. Boginje su se postidele tog sramnog događaja i izbegle su odlazak, dok su bogovi bili oduševljeni. Apolon je, čak, smejući se dobacio Hermesu, kako je Hefajst, iako hrom, veoma vešto uspeo da ih uhvati na delu, i da Areja dovede u tako neprijatan položaj, u kojem su ga zatekli i videli svi bogovi.

Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da doživi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude na Arejevom mestu i u Afroditinom zagrljaju, makar ga i triput vezali i makar ga videli ne samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa njima. I tako se, ovaj događaj, po opisu Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova. Iz Afroditine Ijubavi sa Arejem rodili su se Eros, Dejmo, Fob i Harmonija.
Pored Areja, Afrodita je volela i druge muškarce sa kojima je imala Ijubavne veze, kao što su bili prelepi Adonis, zatim Anhis, sa kojitn je dobila Ajneja, koga je boginja, posle pada Troje spasila, omogućivši mu da pobegne sa porodicom.
Arej
Bog Rata
Arej, bog koji je voleo borbu, uvek se prikazuje sa šlemom, u ratnoj opremi i spreman za borbu. Gde god je rat, krvoproliće ili neki oružani sukob, Arej je prisutan. To je bio razlog što ga Ijudi nisu slavili i obožavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigde ne pominju. Sin Zevsa i Here često je dolazio u sukob sa ostalim bogovima, pa čak i sa sopstvenim roditeljima.
Uprkos tome što je bog rata, Arej predstavlja nekontrolisan bes i svirepa ubistva. On je u ratu zbog samog čina ratovanja, a ne zbog nekog višeg cilja.

To što je bog rata, ne znači i da je dobar borac, pošto često gubi bitke i lako pada u bitkama. Kada je u trojanskom ratu bio jedva ranjen, 10 000 ljudi ga je čulo kako vrišti.
Nasuprot njemu je Atena, koja je omiljenija, zbog svoje discipline i smirenosti tokom bitke.

Heroj Herakle ga je dva puta nadjačao na bojnom polju.

U Tebi je bio slavljen, kao predak kraljevske loze, jer je njegova ćerka koju je imao sa Afroditom, Harmonija, bilaženaTebanskogkralja Kadma. I zaista, ovaj strašni bog imao je vezu sa nežnom i požudnom Afroditom, sa kojom je, pored Harmonije dobio još i Erosa, Foba i Dejma. Osim njh, Arej je imao i drugu decu. Neka od njih su Kiknio, Diomed iz Trakije (vlasnik kobila – Ijudoždera), Likaon, Meleagar, Drijant i Ojnomaj.
Hefajst
Bog vatre i zanatstva
Hefajst, bog vatre, metalurgije i umetnosti bio je sin Zevsa i Here.
Stvarao je, ne samo nakit i fine ukrase, nego i mnogo drugih stvari: od skiptra do prestola, od amfora do zlatnih robota.
On je, na molbu boginjeTetide, Ahileju napravio pancirnu odeću, i ukrasio njegov štit umetnički izgraviranim predstavama. Njegova radionica nalazila se na Lemnu, ali i gde god su postojali vulkan i vatra, bio je njegov dom.

Njegova ramena i ruke su bile veoma snažne, kao i kod svakog kovača, dok su mu noge bile slabe. Hefajst je, međtim, bio hrom, o tome kako se povredio postoje dve verzije:

Po prvoj, prilikom jedne svađe izmedju Zevsa i Here, pošto je Hefajst učestvujući u raspravi držao stranu svoje majke, Zevs se naljutio, zgrabio ga za nogu i bacio ga sa Olimpa. Hefajst je pao na ostrvo Lemno, gde su ga stanovnici ostrva, trakijsko pleme Sinti, odnegovali, ali je ostao hrom.

Po drugoj verziji, Hefajst se rodio hrom, i Hera je odlučila, stideći ga se, da prikrije njegovo rođenje, pa ga je bacila sa Olimpa. Hefajst je pao u okean, odakle su ga izvadile Tetida i Eurinoma, i čuvajući ga u jednoj pećini pod morem, i odnegovale. Kasnije je poslao majci, da bi joj se osvetio, zlatni presto koji je sam napravio. Međutim, samo što je Hera sela na presto, našla se vezana nevidljivim lancima i niko, sem Hefajsta, nije mogao da je oslobodi. Zatim je molbama i dovitljivošću ostalih bogova (Dionis ga je napio), Hefajst vraćen na Olimp, kako bi oslobodio majku. Priča se da je Zevs, u želji da se iskupi, odlučio da mu, vrativši ga na Olimp, da Afroditu za ženu. lako ružan, Hefajst je uvek imao lepe žene, i pored Afrodite, pominju se Hari (oličenje lepote) i Aglaja (oličenje pameti), najmladja od tri Harite.

Kao njegovi sinovi pominju se Argonaut Palajmon, skulptor Ardal, lopov Perifet koga je ubio Tesej, i Erihtonije.
Hestija
Boginja dobrote i porodičnog mira
Hestija bila je oličenje porodičnog doma. Prvorođena ćerka Krona i Ree, zatražila je od svog brata Zeusa, da joj dozvoli da zauvek ostane devica, iako su je Posejdon i Apolon tražili za suprugu.
Ona je najljubaznija i najnežnija od svih bogova. Stalno je bila sa smrtnicima na zemlji, a ne sa bogovima na Olimpu.

Hestija je simbol zadovoljsta, radosti i harmonije. Njena snaga je u njenoj duši. Oko nje nema svađa, takmičenja, osvajanja, avantura, ljubavnih romansi… Ona je takođe i zaštitnica siročadi i nestale dece.

Njen smireni život i stabilan položaj u Kući na Olimpu, razlog je, što se ne pominje ni u kakvom događaju, za razliku od ostalih bogova, a njeno prisustvo je mnogo značajnije u svetu maste.